Ono sto sam pokusao da uradim sa ovim malim tekstovima ispod prvih 10 albuma, je da na sto kraci nachin pokusam da objasnim kakvu atmosferu nosi album i da ubacim ako je to moguce poredjenje sa nekim grupama, da privuchem i zainteresujem fanove tih grupa da poslusaju taj album, jel postoji verovatnoca da bi vam se taj album dopao:
1.
Cobalt -
Gin
RIFFLAND, prva stvar sto mi pada na pamet kada se setim ovog albuma. Sam album je prepun fenomenalnih i ono sto je najvaznije svezih i originalnih rifova. Ali to ne bi bilo to, barem ne da album stavim ovako visoko, da nije do te post-ratne i okultne atmosfere, genijalno sklopljenih tekstova i pesama, nekih super ideja uzetih iz raznih prgoressive metal uticaja, odlicnog shizofrenichnog pevanja..... Inspirisani pisicam i psiholozima koji su rat doziveli svojim ocima album nam docarava jednu individuu bez lica i imena, u mraku unistene svesti posle odredjenih ratnih okolnosti koja trazi svoju svrhu u zivotu. Atmosfera , teksotvi, riofvi nas vode na putovanje sa tom individuom njegovom degradacijom, bezanjem iz stvarnosti odredjenim drogama, alkoholom i lucidima sve do konachnog spasenja - samoubistvom. Album kolko god bio ekstreman nije tolko naporan za slusanje, vecinom to je zasluga krajnje kreativnin nachinom sastavljanje pesama, npr. imate Dry Body koja pochetak podseca kao nesto sto bi
Dead Can Dance uradili, imate Pregnant Insect, sa atmosferom skoro pa ritualnom sa vristanjem u ekstazi, i naravno onaj momenat od 3:16 do 3:54 na Arsonery koji je black metal trenutak godine i sve to propraceno divnim rifovima, super aranzmanima i josh boljim pevanjem, prosto jednom rechju med za usi. Gin ce vas sa svakom pesmom iznenaditi i oduseviti, ali isto i naterati da se zapitate i razmislite o svojoj smrtnosti i postojanju. Cobalt zovu i Toolom(bend) black metala, sto je po mom misljenju veoma korektno, jel kao i
Tool, Cobalt sa odredjenom dozom crnog humora pokusava da pokaze na maloumnost, povodljivost i zavisnost ljudi u moderno doba. Dal je Gin ,balck metalov
Ænima, vreme ce pokazati.
"When you go to war as a boy you have a great illusion of immortality. Other people get killed; not you. . . .Then when you are badly wounded the first time you lose that illusion and you know it can happen to you." Ernest Hemingway
2.
Blut aus Nord -
Memoria Vetusta II - Dialogue with the Stars
Svako koga interesuje religiozni black metal, zna za jedan od prvih remek-dela ovog zanra
The Work Which Transforms God, jednim od najvecih uzora gigantu koji je izbacio jedan od najboljih BM albuma 21og veka
Si Monumentum Requires, Circumspice. Taj album je nesto ko filmovi od David Lyncha(Straight Story disincluded), bizaran, lud ,kompleksan, abstraktan i kolko god se trudili nikad ga necete u potpunosti shvatiti. Ali BAN kao entitet za sebe i buntovnici zanra uvek su birali da budu sto enigmatichniji i nepredvidljiviji, izbacivshi posle dva krajnje eksperimentalna i avangardna albuma daleko od njihovih korena.Ali, sto i ime kaze novi album je nastavak njihovog predjashnjeg albuma, pa i vracanje black metalu, ali ko i uvek u skroz drugom maniru. Od prve sekunde album nas dize daleko u svemir, omogucavajuci nam dialog sa zvezdama- astralna projekcija. Sam album ima realtivno sanjarsku atmosferu(kolko to moze biti ipak je ovo isto i black metal) zashta su odgovorna dva cinioca, prvo fenomenalno dobro iskoriscene ambijentalne klavijature i lead gitara(procesovana kroz mnostvo pedala) koja se uvek nalazi negde pozadi ali ima taj ritam koji vas prosto vuche vash pospani um kroz svemir(nesto poput gitara u psihodleichnom rocku ili space rocku), i sve to sa predivnim klin gitarskim delovima. Kada se album zavrshim, probudicete se iz hipnoze i biti zapanjeni putovanjem kroz koje ste prosli. Neverovatna trip.
3.
Secrets of the Moon -
Privilegivm
Neverovatni prog black metal sastav iz Nemachke, mada ja sam bio skoro pa uveren kada sam ih cuo da su iz Francuske, iznenadivshi ceo svet svojim predhodnim izdanjem ostavili su mnoge slusaoce sa velikim ocekivanjem za sledecim albumom. Mada niko nije ni mogao da sluti kako ce zvuchati Privilegivm. Dobijamo album nashiroko inspirisan stoner metalom, doom metalom, progresivnim rockom,magichnim pechurkama pa chak i grungeom. Za razliku od proslog ovaj je ceo odsviran u mid-tempu gde se moze pronaci mozda i jedina mana albuma,jel posle par slusanja prizeljkujete ipak neki malo brzi deo slichan onome sa
Antithesis,mada ceo album ima neki neverovatan vibe i odlichan tok. Ako volite bilo koj od ovih navedenih uticaja bicete blazeni albumom, ali ako oni navedeni zanrovi nisu vash fah imacete problema sa monotonoscu albuma. Recept ovog albuma je dva/tri rifa koji se ponavljaju, ali chim budete osetili jedan trachak dosadnosti desice se neki genijalan trenutak u pesmi bilo to neki refren, prog. rock solo ili fenomenalno iskombiovan deo. Moze se reci da se ovaj album najbolje slusa u celini, od uvodnog instrumentala pa do poslednje pesme na albumu Shepard ,svaka pesma lagano ulazi u drugu i svi oni trenuci o kojima sam vam prichao prve jednu tamnu atmosferu koja ima svoj kraj i pocetak i svaka pesma je vazna u izgradnji tog kruga. Inache Shepard je najbolji outro u 2009oj, lagana pesmica(skoro pa balada), sa fenomenalnim solom ko da ga je David Gilmour lichno odsvirao, zatvaraju ovaj grandiozan album i zatvara krug koji nas vraca na pocetak i dati nam zelju da ponovo obrnemo josh jednom album(ilti krug).
4.
Skagos -
Ást
Ja veoma volim nature inspired black metal bendove,imaju tu unikalnu sposobnost da vas svojom muzikom odvuku duboko u sumu i stvoriti osecaj smirenosti, stalozenosti i spokojnosti. Mislim da cascadian BM bendovi pogadjaju u srz toga, a Kanada je dom mnogo takvih bendova medju kojima su
Gris,
Miserere Luminis,
Sombres Forêts i sada Skagos. "Ako drvo padne u sumi, i nema nikog u blizini da to cuje, da li je uopste napravilo zvuk?", moze vaziti i za ovakve bendove, posto njihova zemlja porekla baca senku na njihove radove i ovakvi dragulji ostaju ne primeceni. Stvar je u mentalitetu black metalca koji ne mogu da shvate da se odlichan BM moze praviti i van Svedske/Norveske. No dosta vishe o tome, ocigledno inspirisani
Wolves in the Throne Roomom, momci odaju pochast sumi sa dugachkim rifovima prepletenim raznim uticajima poput dron-a, folka, ambijentalnim zvukom gitra sa prepuno efekata. Dok u trenucima mislite da slusate nesto novo od
Burzuma, stvari se menjaju kako krene neki progresivni ambijentalni prizvuk koji moze podsetiti na daleki post-metal uticaj,pa sve do fenomenalnih folk delova koji dosta podsecaju na raniji
Ulver . Sve je ovo sklopljeno u jednu celinu, a pesme su veoma dobro napisane i osmisljene da ce vas svakim novim preslusavanjem iznenaditi sa nechim novim sto niste ranije primetili i ova sarenolikost vam nikako nece dozovliti ni posle velikog preslusavanja da kazete da je dosadan album. Celokupno album je jedno odlichno odavanje pocasti sumi, zivotu i pravim vrednostima sto polako moderna civilizacija gubi. Opustite se i izgubite vashe misli u najmirnijem i ljudskom rukom netaknute delove sume.
5.
Anaal Nathrakh -
In the Constellation of the Black Widow
O ovom bendu nema sta puno da se pricha. Najekstremnija varijanta spajanja grindecorea i black metala sa pevljivim melodichnim Bruce Dickinson like refrenima. A i to ne bi ih cinilo jednim od najboljih ekstremnih bneodva danas, da to sve nije uradjeno krajnje ukusno sa less is more filozofijom. Kao sto rekoh less is more, nije AN bend koji voli da komplikuje, da menja ili da nadogradjuje svoju tehniku, ali ono sto oni rade, rade vrhunski i zasto bi menjali, vec zvuce bolje, vece , originalnije od 99% svojih suparnika. Sve je tu, ako ste voleli jedan AN volecete i bilo koj drugi, josh uvek je tu V.I.T.R.I.O.L koji peva ko da je na ivici ludila i Irrumator koji svojim arsenalom pravi zid zvuka koji kolko god bio ekstreman i brz , u pravim trenucima zvuchi melodichno i grandiozno i naravno refreni koji su mozda i najgenijalniji deo ove grupe i kolko god ne konvencionalno oni zvuchali njihova svrha je da posle tolke agresije na vahse ushi, daju vam malo odushka,raznloikosti i opustaju i pripremaju vas da uzivate u daljoj agresiji koja sledi. To bi bilo to odlichan album, ova grupa treba biti role model kako treba praviti moderan ekstremni metal u 21om veku.
Inache citiracu jednu odlichnu recenicu, koja mozda i najbolje opisuje osecaj dok slusate ovaj bend. "In the constellation... je album koji je toliko ovde i sada da u poređenju sa njim većina savremenog metala zvuči kao igranje malo tamnije ofarbanim Lego kockicama. Njegov najveći nedostatak je što nakon slušanja gotovo ni jedna druga ploča u vama ne može da proizvede jednak nivo uzbuđenja i osećaja da ste zaista živi."
6.
Altar of Plagues -
White Tomb
Chudo iz Irske ,a nije
Primordial. Bash sam se prijatno iznenadio kada sam prvi put cuo ovaj bend, zvuk koji bi najbolje opisao ovaj bend bi bio kada bi
Cult of Luna uzela da svira black metal. Ovo je zapravo neki Doom/black sa ogromnim post-metal uticajem, ali chak i u tim trenucima gde je post-metal uticaj vishe nego ocigledan, bend ne gubi svoj identitet kao black metal bend, vec ostaje podjednako taman i prljav. Ocigledno se dosta truda ulozilo u stvaranju ovog dela, zato sto je album veoma konceptualno nastrojen, teksture su prebogate i imate taj osecaj dok slusate da svaki instrument je genijalno iskoriscen i ima svoju svrhu. Kao sto rekoh album je dosta konceptualan pa svaka pesma(a ima ih dve) imace svoj pocetak, kulminaciju i zakljucak,a dok stignete do tog zakljucka bicete prezadovoljni pricom u kome su svaki instrument i vokal odredjeni karkater i grade prichu posle koje ce te biti prezadovoljni sto ste otkrili ovaj bend. Bukvalno su od svakog zanra uzeli sve najbolje, tako su i od post-metala uzeli gradjenje pesme, ono polako gradjenje na pocetku,pa kako pesma teche sve vishe stvari se pojavljuje dok stigne do kulminaciji i tada vas zid zvuka prosto zbaci sa stolice. Tako je i ovde rifovi su odlichno odsvirani i smisljeni, i sve to dok ih prati fenomenalno bubnjar i prebogate teksture bilo to od gitare sa puno efekata ili klavijature upotpunjuje pesmu i prosto pravi jednu grandioznu kompoziciu koja podseca na klasichne kompozicje nastale u 18om i 19om veku. Jedno neverovatno i veoma nagradjujuce putovanje za sve ljubitelje koji vole post-metal podjednako ko i black metal.
7.
Immortal -
All Shall Fall
Od svih bendova iz drugog talasa black metala , koji su nachinili ovaj zanr onim sto jeste, pored meni najvaznijih
Anthems to the Welkin at Dusk i
Storm of the Light's Bane, Immortal je igrao veliku ulogu. Pored ovih vec pomenutih,
Pure Holocaust i
Battles in the North su mi bili ta prekretnica ka prljavijem zvuku(iako me je
De Mysteriis Dom Sathanas uvukao u BM, ali trebalo mi je dosta vremena da skapiram ovaj album), i uvek su mi bili prilichno ozbiljan bend(zaboravite na internet zajebancije sa slikama chlanova) i znao tachno sta da ocekujem od njih. Proslo je 7 godina od
Sons of Northern Darkness i sa poprilichno velikim iscekivanjem se ocekivao All Shall Fall. I ono sto sam dobio, je bash ono sto sam i ocekivao, josh bolji Sons. Ako volite muziku koju pravi ovaj bend od 1999 , ne postoji sansa da ce ovaj album da vas razochara, jer sve je dovedeno na josh veci nivo, josh bolji rifovi, fantastichni
Slayer like soloi, interesantnija struktura pesama i chak Abbathovo pevanje zvuchi ponekad slusljivo (mada ko i uvek to je najveca mana Immortala, ko neki naduvani Popaj), sve do odlichne produkcije koja je miljama daleko od one sa Battles. Dosta ima melodicnijeg rifovanja koji su jedna od stavi koji je sa
I presla na ovu grupu, i chini pesme dosta melodichnim, ali da vas ne zavaram josh uvek su tu nemilosrdni rifovi i konstanto aktivna dupla pedala i naravno prepoznatljivi akustihni i klin gitarski prelazi da docharaju mirnocu ledene pustinje i poneki atmosferichni delovi cisto da bolje docaraju momenat u pesmi(slichni onom iz
At the Heart of Winter). A i album taman kada pocinje da se oseca monotonim zavrsava svoju pricu, jel duzina od 40 min je vishe nego dovoljna za ovo. Ako niste nostagichar pa vam nedostaje ladna atmosfera i prodkucija starih albuma, uzivacete u odlichnom kratkom opusu ovih kraljeva ledenih dolina.
8.
Fen -
The Malediction Fields
Chlanovi Fena su odrasli u jednom malom regionu u Engleskoj pod imenu Fens. Fens se odlikuje veoma ravnom povrshinom sa dosta mochvara i sam bend kaze da inspiraciju za svoju muziku vuche iz ovog regiona, ali ono sto najvishe inspirishe ovaj bend je gledanje zalaska sunca sa ove ravnice. Kazu da je to jedna od perioda kada vreme stane i u tih nekoliko trenutaka sunce na horizontu baa predivan spekatr boja chineci vash svet nestvarno prihvatljivim i interesantnim mesto za zivot, pre nego sto sunce zadje i tama zavlada. Bash taj zalazak sunca je post-rock momenat u Fenovim pesmama, i kao mitoloshka borba izmedju bogova Horusa i Seta u njihovoj muzici je konstanti duel izmedju laganih,melodichnih delova i mrachnih black metal delova. Tu i lezi maestralnost ovog albuma jel su te dve stvari uklopljene do tih granica ko da su stvorene jedna za drugu. Kad god album bude bio brz ekstreman zid zvuka, ubrzo ce utonuti u usporenu prepuno teksturama prelepu atmosferu post-rocka, kada god vokal bude vristao iz petinih zila, utisace se i postati lagani sanjarski klin slichan onim iz dream popa(
Slowdive,
Lush etc.)..... Ovaj kontrast je naravni upotpunjen i odlichnim sviranjem, rifovi su interesantni i efikasni, pevanje kako scream tako klin isto super, a dok je atmosfera koju nam klavijaturista daje nesto prelepo i unikatno za ovaj album(npr. neke melodije su me dosta podsetile na
HEart of the Ages). Uvek sam voleo eksperimentisanje unutar ovog zanra, pa chak i ako ono izrodilo kranjim neuspehom(ali kako Samjuel Beket kaze"Fail. Try again. Fail again. Fail better"), ali sve jedno radije bih to slusao nego milionita losha kopija
Darkthronea, i nadam se da u buducnosti u ovom zanru bude sto vishe ljudi poput Fena koji su spremni pored svih zatvorenosti ovog zanra da svojom kreativnom energijom stvaraju nesto novo interesanto i ranije nevidjeno.
Inache cela ona prica na pocetku o zalasku sunca me je podsetila na jedna deo iz Lucifera koji ide ovako."Vi omladinci pojma nemate....dolazio sma ovamo sa zenom i sa bliznacima. Daren je poginuo u Vijetnamu. Shon i ja smo teshko podnelu tu vest. On je slupao kola i samo ja sam uspeo da ispuzim iz olupine. A kada sam izasao iz bolnice, zena i ja smo nastavili da dolazimo ovamo.Onda se njoj pojavila guka u dojci... kako god... sada sam ostao samo ja. I dolazim i dalje ovamo da gledam kako sunce zalazi. Znash. skoro svake veceri je neverovatno lepo i drukcije. Pa pomislim, pa, zivot mi je usran i kada se sve uzme u obzir, nimalo fer. Koga god da sam voleo sad je mrtav, a noga me neprekidno boli.... Ali mislim, svaki bog koji moze da stvori ovakve sutone , da svake veceri bude drugacije, pa morash zbog toga da cenish gada matorog, zar ne?" (deo kada Lucifer posmatra zalzak sunca, i prilazi mu stranac sa prichom, i pogodite sta je Lucifer na to odgovorio?) :)
9.
Absu -
Absu
Opste je poznato pravilo medju vec ranije pomenutim BM krugovima, da svaki black metal koji izadje iz Amerike nije vredan slusanja, ali postojali su odredjeni bnedovi u prvom talasu Americhkog black metala koji su imali odredjeno postovanje poput
Profanatica,
Demoncy,
Von,
Judas Iscariot.... i naranvo Absu. Mada vreme ih je pregazilo sve i neki su jendostavno nestali sa scene, drugi umrli u moru klishea itd., ali meni je Absu uvek bio daleko iznad pomenutih grupa i vest o novom albumu posle 8 godina je bila krajnje ne ocekivana super vest(nesto slichno ko sa
Immortalom iznad). Kao i njihovi sugradjani
Nile, bend voli da kroz svoje pesme daje intepretaciju istorije pomesanu sa okultnim(Aleister Crowleyev uticaj je ovde vishe nego ocigledan). Pesme su dosta lyric-oriented i kada Proscriptor pobednichki growluje o kapetanu koji jurisha u pobede, pesma postane grandiozna i furiozna ili kada je okultno chantovanje pesme su jezive i misteriozne. Produkcija je daleko kompleksnija i cistija nego ona na
Tara(ja mislim da ce ovo odbiti mnoge fanove Absua), ali to nikako ne umanjuje destruktivnu moc koju smo upoznali ranije. Chak stavishe nekako su mi na ovom albumu pesme bolje struktuirane, i chak oni mali uticajchici sto imaju poput one 6e pesme gde se pojavljuju psihodelichni sintisajzer solo i ambijentlani nojz, sve do veoma pamtivih okultnih refrena poput one na Amy, dodaju jednu dozu interesantnosti ekstremnoj furiji na albumu. Ali sve to josh uvek zvuchi prilichno Absuovski, josh su tu odlichni rifovi i soloi inspirisani deathom i thrashom, i zvuk poseban samo za njih da cim cujete pesmu znate da slusate Absu. Svi koji vole blackheanded death metal bi trebali da uzivaju u ovom odlichnom albumu, i fanovi Absua su dobili odlichnu poslasticu da konzumiraju dok se ne pojavi nesto novo od ovih velikana.
10.
Oranssi Pazuzu -
Muukalainen Puhuu
Posto sam bio odusevljen proslogodisnjim izdanjem
Nachtmystiuma, uputio sam se u tu avanturu da nadjem neki bend koji bi imao slichan zvuk, i od takvih bendova Oranssi mi je privukao najvise paznje. Zapravo zvuk na ovom albumu nije nalik
Assassins: Black Meddle, Pt 1, vec neki mnoog vishe psihodelichniji i avangardniji
Instinct: Decay. I to psihodelichnost sa velikim p, jel sama atmosfera i klavi ovde igraju neverovatnu ulogu, chak mozda daleko vecu nego bilo koji drugi instrument na albumu. Dok slusate album imate osecaj da slusate svemirski cirkus na drogama, mada ni avangarda i surealizam ne bi bile ne tachna poredjenja jel struktura pesama i samo gradjenje moglo bi lako da podseti na bendovi tipa
Ved Buens Ende/
Dødheimsgard, pa chak bi mogla da se povuche i paralela sa chisto avangardnim grupama poput
Sleepytime Gorilla Museum. Ta rotirajuca melodija, koja prati ceo ovaj album bice uvek uz vas chak i u delovima kada distrozija kida i bubanj kida zvuchnike ona ce biti tu negde u dubini mozda chak i podsvesno, kada idu klin spacy like delovi ona ce biti tu da napravi jezivu i tamnu atmosferu svemira. Od svih uticaja pochevshi od
Pink Floyda ,
Electric Wizarda pa do
Darkthronea su odlichno uklopljeni u ovo delo, i chineci ovaj album prava poslastica za sve fanove psihodelichnog black metal zvuka. Ali album u celini je jedno kompleksno surealno delo pa ce te morati malo da se odaljite od dela i dati mu vremena da sve kockice padnu na svoje mesto, i on kao i radovi od Ernsta,Masona, Man raya, Dalia kroz svoju haotichnost i nekonvencionalnost zele da pokazu neko vece znacenje i skrivene poruke kroz svet vidjen njihovim ocima.
Top 25 Black metal izdanja u 2009oj 11-25. >
http://www.last.fm/user/Ninja-Viking/journal/2009/12/12/38jgf7_top_25_black_metal_izdanja_u_2009oj_11-25
Najbolji albumi u 2009oj. >
Dead Can Dance
