• Popularity of Serbian Alternative bands according to Reverbnation

    19 Sep 2011, 16:22 by ZombieB

    Raspevane Dzukele
    Alternative / Punk Rock
    Novi Sad, RS


    youth a.d.
    Alternative / Industrial
    Srbobran, RS

    Nova
    Alternative / Alternative Rock
    Novi Sad, RS



    Norbert Gobor
    Alternative / Film Music
    Temerin, RS


    Verzija 2
    Alternative / Rock
    Belgrade, RS



    Koosh
    Alternative / Rock
    Žabalj, RS

    Alexandar Ristic & Jovan Savin band
    Alternative / Socialist minima...
    Novi Sad, RS


    hton
    Alternative
    Novi Sad, RS


    Telefaks
    Alternative / Ambient
    Novi Sad, RS


    Alexandar Ristic - Batiskaf
    Alternative / Serbian Ambienta...
    Novi Sad, RS


    Moria
    Alternative
    Novi Sad, RS


    Till
    Alternative / Indie Rock
    Novi Sad, RS


    Deviantel
    Alternative / Rock
    Novi Sad, RS

    Damjan Bujandric
    Alternative
    Novi Sad, RS



    MO
    Alternative / Minimal
    Novi Sad, RS


    dreDDup
    Alternative / Industrial
    Novi Sad, RS


    Zaipods
    Alternative / New Wave
    Sremska Mitrovica, RS


    Embryo
    Alternative / Trip Hop
    Novi Sad, RS

    Fluat
    Alternative / Grunge
    Subotica, RS
  • Album & video release of Youth A.D.

    24 Aug 2011, 21:09 by ZombieB

    http://www.facebook.com/event.php?eid=150719278344889


    Premiere of State Of Terror official video made by Fiat Pompeius Films and
    digital release of Youth A.D. second album.

    Video will be set to public on the day of release.
    http://www.youtube.com/watch?v=3LbdR4WUNXQ
  • Album & video release of Youth A.D.

    24 Aug 2011, 21:07 by ZombieB

    http://www.facebook.com/event.php?eid=150719278344889


    Premiere of State Of Terror official video made by Fiat Pompeius Films and
    digital release of Youth A.D. second album.

    Video will be set to public on the day of release.
    http://www.youtube.com/watch?v=3LbdR4WUNXQ
  • Youth A.D. live @ club Mladost

    1 Aug 2011, 16:24 by ZombieB

    Youth A.D. is Serbian industrial project that comes from the town of Srbobran. This is the gig they did in Mladost club in town of Subotica. Enjoy!!


    http://www.youtube.com/watch?v=aV2sHak9rFI&feature=youtu.be
  • Youth A.D. live @ club Mladost

    1 Aug 2011, 16:25 by ZombieB

    youth a.d. is Serbian industrial project that comes from the town of Srbobran. This is the gig they did in Mladost club in town of Subotica. Enjoy!!


    http://www.youtube.com/watch?v=aV2sHak9rFI&feature=youtu.be
  • Tuborg vas besplatno vozi na Exit Festival!

    29 Jun 2011, 11:30 by exitlabel

    Prema velikom interesovanju koje svake godine vlada za kampanju “Ako vozim ne pijem ako pijem ne vozim”, ove godine će se Tuborgovim autobusima prevesti preko 5000 posetilaca festivala iz regiona i Srbije.



    Autobusi kreću iz sledećih gradova:

    U Srbiji: Čačak, Kraljevo,Kragujevac, Užice,Valjevo, Šabac, Ruma, Niš,Paraćin,Jagodina, Beograd, Zrenjanin i Subotica.

    U regionu: Ljubljana, Split, Osijek, Zagreb, Rijeka, Banja Luka, Tuzla, Doboj, Mostar, Bijeljina, Zenica, Sarajevo, Skoplje, Podgorica.

    Pravo na prevoz Tuborgovim autobusima imate ako ste posetioci festivala iz regiona i Srbije koji imaju ulaznicu/vaučer za festival, bilo da ste je kupili, ili osvojili putem promotivnih aktivnosti i ako se u predviđenom roku (do popunjavanja mesta) prijavite.

    A možete se prijaviti samo preko online aplikacije ovom linku. http://www.exitmusic.tv/tuborgautobusi

    Podsećamo da je broj mesta ograničen i da će pravo na prevoz ostvariti samo oni koji se najbrže prijave.

    Takođe, podsećamo da u okviru kampanje “Ako vozim ne pijem ako pijem ne vozim” nije obezbeđen i besplatan smeštaj u Exit vilidžu.

    Ukoliko imate pitanja pišite nam na akovozimnepijemakopijemnevozim@myexit.org u naslovu poruke obavezno stavite ime grada iz kog putujete.
  • Fight For Hardcore Festival

    2 Mar 2009, 13:32 by VoivodBG

    Sun 1 Mar – "FIGHT FOR" FEST - Hardcore festival @ club Danguba, Belgrade, Serbia

    FullsizE nije svirao, ali su umesto njih nastupili Moodaphte Brutala, koji se sastoji od "all-star" hc ekipe sa naše scene, i ovaj put su furali fazon Brujeria-e po imidžu, super su zvučali, ali nisam nikada bio poklonik cover bendova, mada čini mi se da su imali nekoliko svojih pesama. Šimejl nešto. (pride je to neka interna šala među članovima i njihovim prijateljima)
    Primetih da je na njima bio najslabiji odziv publike.

    Ubrzo su se na stejdž popeli novosađani Kolaps, u izmenjenoj postavi prinovu su dobili u novom basisti i tako rešili pevača Kimija te muke da peva i svira bas, i sada zvuče mnogo energičnije i uvežbanije nego kada su bili trio. Njihov zvuk mi sada ponajviše vuče na Chaos A.D. Sepultura-in album, pa ko je poklonik takvoga zvuka neka ih presluša preko spejsa. Kimi se čak potrudio i dao kratak ali zanimljiv govor o domaćoj hc sceni, pozitivan ali pomalo sanjarski, jer daleko smo mi još od toga da imamo jake i mlade bendove u našoj zemlji...

    Pauza je kratko trajala, i onda je nastupio skoro oformljeni Moment Of Clarity, side projekat Perića bubnjara This Is How We Feel.
    Prvi put sam ih gledao uživo i za sada sam imao prilike da samo preslušam ep (koji možete skinuti besplatno preko myspace) i nije mi se doapo, verovatno je do produkcije problem bio i što su mi mnogo zvučali kao njegov prvobitni bend (koji pak vuče na celu tu NYHC hc scenu).
    Naživo zvuče mnogo bolje, mada jedina mi zamerka ide na Perićev vokal, vrištanje-dranje je zanimljivo samo prvih par pesama, a i problem je kada ne razumete tekst pesme pa ne skontate o čemu se tu radi.

    Elem još bih hteo da dodam da preko njihovog spejsa spominju nekakvu multimedijalnu ideju, da će uraditi film, i da će sve pesme-tekstovi činiti jednu kompletnu priču, samo zbog toga ću da ispratim dalji rad benda, da vidim da li će uspeti u tome ili će se ostati samo još jedan "klasičan" bend.

    Ostao sam samo još na Hobson's Choice i to samo na pola svirke, publika se tu odveć malo odomaćila, pa su se okuražili na circle pit (neuspeli), šutke i stage diving.
    Između pesama pevač je izgovarao famozne Švarcenegerove replike, što je naišlo na prijatan osmeh publike kao znak odobravanja.
    Iako sam ispratio samo 3 pesme, zvuk mi je najlošiji bio baš na njihovom nastupu, ne znam da li je to do tonca, ili do opreme, ali sve je praktišno prštalo. (bas skoro da i nisam čuo)

    Poslednja 3 benda koja sam propustio su bili Discord, This Is How We Feel i Hardfaced.
  • Block Out interview by wackledude

    22 Feb 2009, 16:31 by wackledude

    Posle energičnog nastupa "Block Out"-a u Nišu, razgovarali smo sa Nikolom Vranjkovićem, gitaristom benda.

    Sinoć ste nastupili u Zaječaru a večeras svirate u Nišu. Kakva su očekivanja benda što se tiče niške publike?

    Nikola: Pa isto k’o i svaki put. Sto hiljada puta smo bili do sad u Nišu i uvek je bilo dobro i nemam nikakva očekivanja. Niš nam je uglavnom prva ili druga stanica kad rešimo nešto da sviramo, da napravimo neku turu. Tako da i ne pravimo neku razliku. Mi smo ovde domaći, ako ne i 100% domaći.

    Kako ocenjujete ovogodišnje nastupe Block Out-a?

    Nikola: Malo lošije nego prethodne. Nismo uspeli da napravimo tu neku... u stvari, to je jedan mali neki eksceščić sa Srpskom Novom godinom. Ja sam pokušavao onomad nešto. Što kaže ovaj Miljko, svi bendovi imaju svoju stranku. I mi se užasno ložimo da uhvatimo PUPS, shvatate. Mislim da ćemo celu narednu godinu potrošiti da stupimo u kontakt sa PUPS-om pa da nam PUPS organizuje jedan veliki koncert ili turneju. Mislim da oni to mogu, u njima je budućnost.


    Novi album je najavljen za kraj godine.

    Nikola: Ko je to najavio?

    To je najavljeno poslednji put kada ste svirali, 11. u Livingroom-u.

    Nikola: Ja još nisam odlučio da l’ će taj album da se pojavljuje, da l’ će da se snima uopšte. Mi smo stavili na MySpace i na You Tube jednu ili dve nove pesme sa Exit-a i sa tako nekih stvari.

    Gomila fanova već ima, ja mislim, pola tog albuma u varijanti demo nekih, najšturijih snimaka.

    Moja je ideja da u januaru uđemo i snimimo jedno 20, 30, 40 pesama potpuno drugačijih nego ikad, da to bude ne Lo-Fi nego neki mnogo, mnogo drugačiji zapis pa da onda to biramo. Tek onda ćemo da razmišljamo da li ćemo to da puštamo i da li ćemo i ovaj put da obradujemo nekog izdavača, da ispadnemo toliko glupi da poklonimo to nekome ili da to poklonimo publici (mislim da je to poštenije) ukoliko dođemo do tih sredstava, ukoliko možemo bezbolno da snimimo.

    Nas publika prati sve ovo vreme na neki čudan način. Nema puno veze sa medijima i top listama i te pesme su nekako, što kažu narodnjaci: „Zaživele u narodu“.

    Snimio bih ja album najradije na svetu ali stomak mi govori da ne treba to da radim. Mislim, evo pogledaj Bjesovima šta se dešava. Oni su mi nekako dragi, nekako bitni za srpsku kulturu. Uđi u trolejbus i pitaj je l’ čuo neko za njih, za nas. Možda neki klinac sa školskom torbom ili neki dečko koji ide na fakultet, njih dvojica-trojica.

    Između dva albuma prolazi dosta vremena. Da li postoji osećaj da, kako vreme prolazi, raste broj poklonika vaše muzike?

    Nikola: Da! To je fenomenalno. Ti ne moraš na neki način da se baviš tim reklamatanjem. Mislim, ti tako slušaš i stranu muziku. Dođe ti drugar i kaže: ej, vidi, ja imam ovo; pa ti uzmeš i slušaš i kažeš sviđa mi se ili mi se ne sviđa. To je u redu.

    Mi smo dobijali puno nekih nagrada na nekim lokalnim nivoima. Kad smo ušli u nagradu grada Beograda, tu smo morali da budemo sasečeni na neki način jer kao, gde ćete vi dalje.

    A mi smo samo želeli ovo što nam se dešava svih tih godina posle toga. Svi se bavimo muzikom, svi kontaktiramo sto hiljada grupa, mimo ove. Ovo nam je baza, ono što mi radimo i to traje i još uvek traje i ne znam koliko će da traje ali eto ga, tu je.

    Kako ocenjujete trenutnu medijsku rock scenu? Ako je uopšte ima...

    Nikola: Pa ja se u to ne razumem zato što nas nema na toj medijskoj rock sceni koja postoji. I meni je žao što je ona takva. Ona postoji i funkcioniše po sistemu koji je voditelj neke emisije menadžer 2-3 benda, 4 ili organizuje neku emisiju ili ima par bendova, oni će biti pušteni na tom radiju. O televiziji neću ni da pričam jer to je smešno!
    Eto, to tako funkcioniše.

    Možda se nismo družili sa poznatima na vreme, kad je trebalo. A nismo puno izgubili jer ni ovi ne dobijaju puno. Šteta je. Prave se neke priče, prave se lažne slike o ovome. Mislim, cela slika o ovoj zemlji je lažna, k’o što je i ranije bila lažna pa smo se mi borli protiv nečega, da uđemo u Evropu a ušli smo u još veću laž. Ali, sad je dosadno, a onda nije. Sve je bilo lažno ali je kao postojala neka nada. Sad je jednostavno lažno i dosadno. I mnogo je lakše da sediš... Što kaže jedan moj ortak, šta me boli uvo, sediš kući i gledaš onog, kako se zove, Velikog Trijumfa. I to je to. Ne moraš da izlaziš iz kuće, pogledaš mail, jedeš, odeš u wc, odgledaš Velikog Brata, Velikog Trijumfa i ideš da spavaš. Dovoljno za život jednog pristojnog čoveka.

    A šteta je. Znaš što je šteta? Pa meni je najviše šteta zbog Goribora. Mi smo imali tu sreću da, ne znam da li smo mi bili kvazi bunt ili smo bolje svirali od nekih u to vreme, ili imali par boljih tekstova ili pesama al’ mi smo nekako uspeli da prođemo.

    Meni je neverovatno da je taj Goribor popularniji bilo gde nego ovde. Stojke je najveći srpski pesnik, čovek koji je najozbiljnije objasnio ovo u čemu smo mi bili, i objasnio je bolje od nas nekoliko u koje se neki ljudi kunu.

    Ovde jednostavno, svi im daju za čast ali ih neće staviti na tron jer, jebi ga, imaju mnogo rođaka, mnogo prijatelja, mnogo drugara, svi oni imaju grupe i svi moraju da budu tu negde tako da kao, super su oni. Nisu oni super, oni su najbolji!

    Sa svim svojim manama i svim onim što postoji to je možda nešto ali je neverovatno da jedna zemlja tako glupa, kakva je trenutno Srbija, ima takvo jedno blago kakav je Goribor i da okreće glavu od toga. To je užas! Mislim, poznata mi je ta priča.

    Da li bi izdvojio neke mlađe bendove u kojima kao muzički producent vidiš potencijal i želju za radom?

    Nikola: Pa, nemam ja više želju za radom. Mislim, nemam ja vremena za te varijante. Malo sam se umorio od toga. Hteo bih, naročito sledeće godine, da radim na sebi. Radim trenutno, miksam dva ozbiljna albuma ali nisu vezani ni za mlade bendove ni za neku alternativnu scenu. Radim sa Najdom neku englesku ploču koja je po meni nešto u šta smo uložili 6 meseci krvavog rada. Kako će on to dalje da probije... i meni je on bio potpuno enigma čovek. Gde je radio, šta je radio, gde je pevao? To je takav jedan gitarista, jedan takav grunge gitarista da to nije normalno. Taj materijal koji su njih trojica doneli, ja to nisam čuo 10 godina ovde.

    Postoji ta jedna podscena, scena ispod scene koja nikako ne dobija svoj izražaj. Tu su oni, njih kao pomenu posle ovih svojih drugara. Ovi mali drugari, oni kao nemaju ploče ili imaju prve ploče i njih tol’ko uzdižu da su ozbiljni. To će da ih poremeti jako u karijeri jer ja znam mnogo primera takvih. Ja ne želim da pričam o njima jer za njih ste već čuli, za tih 5-6 bendova o kojima svi oni pričaju. Meni je od tih 5-6 samo jedan bio sjajan i sad kad su ono, što su stariji svi su mi loši i nije to bitno.

    Kad pričamo o drugoj podsceni, ako pričamo o engleskim domaćim bendovima, postoji bend koji je neprikosnoven, koji se zove Consecration. To je nešto što nije čuto 20 godina u Srbiji. Danilo Nikodinovski, čovek koji je... ja se jedino plašim da će on umreti na bini jedanput. Kad gledaš Danila kako svira i peva a da ti ne pođe bar jedna suza, to nije baš normalno jer on čovek svima koji ga vole daje sve. A pesme su genijalne.
    I sad mi o tome pričamo, i dođemo opet do tih u trolejbusu i šta smo uradili – ništa.

    I postoje ovi Novosađani koji su se super separatisali, sad su krenuli u osvajanje Beograda.

    Pod jedan mislim na Piknik. To je čudovište od čoveka, taj Majkić. Ajd’ što je super pecaroš, nego čovek koji je napravio 50 pesama, ne znaš koja je savršenija od koje. To je nešto što konačno ima smisla.

    Meni je super, ja sam mnogo voleo Ajs Nigrutina dok nije krenuo u ovo sve, i ne zameram mu, drago mi je da uzme pare. Ali, čini mi se da neće uzeti te pare koje treba da uzme. I zato mi je žao. A meni je on bio jedan hiperinteligentni duhoviti ludak. Ja sam jednom njemu rekao da mi je on promenio život. Stvarno, umirem od smeha, ono ranije kad sam ga slušao. E sad, to mi je trenutno Piknik. Taj bend svira apsolutno kao bilo koji svetski bend.

    Bivši jedan bend koji svira apsolutno kao bilo koji svetski bend i koji je konačno uspeo da probije tu famoznu barijeru Nervoznog Poštara, i ja im želim da što pre uđu u Bosnu i zarade milione, to je Pero Deformero. To nema nikakve veze sa umetnošću, sa bolešću svakako ima, ali oni su toliko ozbiljni u tome. To je tako jedna tanka linija koju sad, da l’ će oni preći ili neće ali taj nivo profesionalnosti, taj kvalitet koji oni poseduju, to je stvarno neverovatno.

    Ima jedan bend koji se meni mnogo dopada, zovu se Ana Never, to je bend iz Subotice, sviraju neku melanholičnu, onako ambijentalno-sporu muziku. Isto onako jedan jako lep post-rock, ja nisam siguran da je baš to. Ali jedan baš divan bend.
    Dopada mi se bend od ovoga, Baneta iz Džukela. Ja sam pre 3 godine zvao neke ozbiljnije ljude, kritičare, kad sam prvi put čuo bend u Somboru – Nafta.

    Najveći srpski rock pevač, ja mislim da je to on. Ne pričamo o onim jeee, jeee pevačima, nego o čoveku koji sa gitarom izgleda kao jedan ozbiljan Nil Jang a peva kao jedan, jebem li ga, Ozi Ozborn, nemam pojma. To je Bane i vi sad opet morate da se potrudite da odete na neki Internet da bi čuli bend koji je po meni bolji od Džukela i koji, eto tako, postoji.

    U svakom slučaju, još jedan bend koji ja obožavam je Krš. Mislim da je ta pesma jedna od najgenijalnijih pesama koje sam čuo prošle godine. Toliko britko i toliko inteligentno. To je nešto što najviše pali trenutno i nešto što ona prva linija tih novih domaćih bendova, koje svi stavljaju u prvu ligu, nema.

    Goribor nije novi domaći bend ali je ubedljivo najznačajniji. A sad ovi svi ostali, što sam ispričao, zaključno sa ovim Kršem, to su neverovatno inteligentni bendovi. Njihove pesme će se slušati i za 20 godina ili će neko u nekoj pesmi biti tužan i naći se u ovome ili onome, ili će umirati od smeha i za 20 godina na to. To je nešto gde ne možeš da prevariš nikoga, to je tako. To izađe i to je to.

    Intervju uradili Marko Krstić i Ivana Božić.

    Link: http://www.balkanrock.com/index.php/Intervjui/Nikola-Vrankovic-Block-Out.html
  • Gary Meskil - Pro-Pain interview by MiB

    28 Dec 2008, 23:39 by wackledude

    Posle deset godina u Srbiju se vratio hardkor sastav iz Njujorka Pro-Pejn i održao koncert u Nišu. Bend postoji 16 godina i iza sebe ima trinaest izdatih albuma a u pripremi je novi, četrnaesti, o kome možete više saznati u intervju koji sledi, a koji ja za redakciju www.balkanrock.com dao Geri Meskil (Gary Meskil) pevač, basista i frontmen benda.

    Srpska verzija/Serbian version:

    Šta nam možete reći o konceptu albuma “Age of Tyranny/The Tenth Crusade”?

    To je naš najpolitičniji album koji smo napisali. Nema pesama koje nisu političke na njemu. Priča o politici S.A.D.-a, najviše o oružanoj i u stvari o ratnoj politici i kako je povezana sa biblijskim proročanstvom...to je cela tema ploče.

    Kako je vaša muzika prihvaćena ovde na Balkanu?

    O, generalno je prihvaćena svuda. Mislim, određene zemlje su mnogo veće od drugih ali možemo da odemo bilo gde i privučemo pažnju prilično dobre publike. Izbor mesta za svirku je skoro neograničen što je baš kul.

    Šta se promenilo na njujorkškoj hardkor sceni u odnosu na devedesete?

    Mislim da se malo više promenila danas, nije usko-umna kao pre. Hardkor i metal scena je bila malo više podeljena i odvojena. Danas ima veće mešavine ljudi u publici. Mislim da je to dobro i zdravo za scenu.

    Koji album smatrate vašim najboljim radom?

    Poprilično je teško reći... Imam svoje omiljene Pro-Pejn albume. Volim neke stvari koje smo uradili na “Age of Tyranny” jer smo sebi otvorili neka nova vrata. Sviđala mi se kompletna produkcija na “Fistful of Hate”, “Act of God” i možda iz nostalgije “Foul Taste of Freedom”. To bi trebalo da su moji omiljeni.
    Šta nam možete reći o vašim predgrupama?

    Zuul Efiks je ranije bio na turneji sa nama. Mislili smo da smo dobar tim i odlučili da sve to ponovimo. Oni su jedan od najboljih bendova ikada sa kojima smo radili turneju i vrlo, vrlo dobro se slažemo. A Blestid...oni su prijatelji prijatelja iz Švajcarske. Tako su počeli saradnju sa nama. Stvarno su sjajna skupina momaka i stvarno dobar bend. Nekad je kul da povedete nekoliko bendova i prikažete ih...možda većina evropske metal i hardkor publike nije čula za njih još uvek.

    Šta nam možeš reći o predstojećem albumu Pro-Pejna?

    Zove se “No End in Sight” i izaći će najverovatnije sredinom avgusta jer se vraćamo u Evropu da sviramo na nekim festivalima. To je naš najvarijabilniji album i za mene je, kao i svaki novi album, najbolji dok je u studiu. Predpostavljam da će vreme reći svoje. Stvarno volim nov materijal: drugačiji je, jedinstven je i ima puno različitih stilova koje smatram da dobro sviramo. Vrlo je hevi i poprilično melodičan, ali opet je to sve ceo spektar Pro-Pejna. Uživam u novim stvarima...

    Da li ste uživali u večerašnjem nastupu?

    Dopao mi se današnji nastup. Jea, zabavio sam se. Bilo je kul; mislim da su se svi lepo proveli...ceo dan je bio stvarno dobar. Ovo je lep grad i ljudi su stvarno kul...dakle, šta nema da se ne voli.

    Poruka našim čitaocima?

    Hvala što ste ostali uz nas, bez obzira na naše desetogodišnje odsustvo. Prošlo je dosta vremena odkada smo bili u Srbiji i nedostajalo nam je da sviramo ovde jer smo imali neke sjajne nastupe u prošlosti. Uvek smo želeli da se vratimo, ali sve što smo rdili je priča poput ,,Možda ćemo otići u Beograd”... i bilo je sjajno konačno se vratiti. Ne želimo da prođe još deset godina da se vratimo, želimo da dođemo ponovo sledeće godine i odsviramo vam neke nove pesme.



    Intervju uradio: Miloš Najdanović


    Englih (original) version/Engleska (originalna) verzija:

    What can you tell us about concept of the “Age of Tyranny/The Tenth Crusade” album?

    It’s basically our most political album that we’ve written. There are no songs that are not political on the “Age of Tyranny” album. It’s about US policy, mainly arm policy and basically war politics as well and how it ties into biblical prophecy...and that is the whole theme of the record.

    How is your music accepted here in Balkan?

    Oh, it’s generally accepted everywhere. I mean, certain countries are much bigger than others but we can basically go anywhere and pretty much draw a pretty good crowd. The choice of places to play is fairly unlimited which is pretty cool.

    What has changed on New York hardcore scene since ‘90s?

    I think it’s a bit more diverse today, not close-minded like in the old days. A hardcore and metal scene was little more separated and segregated. In these days there’s more of a mixture of people in the crowd. I think that’s good and also healthy for the scene.

    Which album you consider to be your best work?

    It’s pretty hard to say... I do have my favorite Pro-Pain albums. I like some of the stuff we did on the “Age of Tyranny” because we opened up some new doors for ourselves. I liked the whole production on “Fistful of Hate”, “Act of God” and maybe for nostalgic purposes “Foul Taste of Freedom”. Those should be my favorites.

    What can you tell us about your opening bands?

    Zuul FX have toured with us before. We thought we were such a good team and we decided to do it again. They are one of the nicest bands that we ever toured with, and we get along very, very well. And Blasted...they are kind of friends of friends from Switzerland. That’s how they hooked up with us and vice-versa. They are really great bunch of guys and a really good band. Sometimes it’s cool to bring a couple of bands and showcase them... maybe most of the European metal or hardcore crowd hasn’t really been exposed to them yet.

    What can you tell us about Pro-Pain’s forthcoming album?

    It’s called “No End in Sight” and it will be probably around mid August because we’re coming back to Europe to play some festivals. It’s our most diverse album and for me I think it’s like, of course every new album you feel is best in studio. I guess the time will tell. I really love new stuff: It’s different, it’s unique and it’s a lot of different styles that I think we do really well. It’s really heavy and quite melodic, but again it’s all of the ends of the spectrum of Pro-Pain. I enjoy new stuff

    Did you enjoy the show?

    I loved the show today. Yeah, I had a lot of fun. It was cool; I think everybody had a great time...the whole day was really good. It’s a lovely city and people are really cool...so, what’s not to like.

    Message to our readers?


    Thanks for sticking by us, for our ten years absence. It’s been a long time since we’ve been in Serbia and we missed playing here because we had such a great shows in the past. We always longed to come back, and all we ever did is talk like “Maybe we’ll go to Belgrade”... and it was great to finally be back. We don’t want to wait another ten years to come back, we want to come back next year and play some new stuff.


    Interview was done by: Miloš Najdanović
  • Mile Kekin-Hladno Pivo interview by Ivica Stankovic

    28 Dec 2008, 23:31 by wackledude

    Povodom predstojećeg koncerta grupe Hladno Pivo u Beogradu u Hali sportova, frontmen ovog benda Mile Kekin je dao ekskluzivni intervju za naš Balkanrock internet portal.

    PRESLUSAVAJUCI VAS AKTUELNI, ZA SADA POSLEDNJI, (A BICE IH JOS), ALBUM PRIMECUJEM DA KROZ VASE TEXTOVE DOSTA ISPOLJAVATE GNEV PREMA LJUDIMA KOJIH JE SVE VISE NA OVIM PROSTORIMA A KOJI SU DRUGACIJI OD SVEGA ONOG STO BI NORMALNOM COVEKU “PASOVALO “… SVE TO OBAVIJENO MUZIKOM ADUT JE ZA VASE PREDSTAVLJANJE STVARNOSTI KOJA NAS OKRUZUJE. DA LI VI NA TAJ NACIN POKUSAVATE DA MENJATE SVEOBUHVATNU VIZIJU ZIVOTA ILI MOZDA PANKERSKI RECENO ISKUSAVATE LJUDE OKO SEBE ILI SAMO SVIRATE R’N’R?

    Pa, u principu meni pisanje pjesama prvenstveno sluzi kao nekakva samoterapija. Cini mi se da kad verbaliziram nesto sto vidim oko sebe ja na to stavljam kvacicu da se s tim tolko ne zamaram vise . Shvacam da je to vec prožvakano. Meni je jako bitno da o necem napisem pjesmu kako bih to “overio”… kako bih se mogao baciti na neke druge teme koje ce me mozda zanimati. Dakle meni je pisanje pjesama samoterapija vise nego “sad cu ja da mjenjam oko sebe…”. Na zadnjem albumu su vecinom tranzicijske teme i okolnosti. Ali se nadam da cu pisuci o tim stvarima tu i tamo pogoditi jedan stih koji ce svima otvoriti oci – cisto da ljudi budu svjesni toga… To je k’o kad gledas neke genijalne serije, SANFIELD-a recimo, pa vidis neku sitnicu koja ti se million puta vec izdogadjala ali je jedino SANFIELD uspio izbanalizirat a da ti toga tek onda uspijes postati svjestan. Sjecam se onog, recimo, kada odrasli trpaju deku ispod madraca – meni to recimo uzasno smeta – ne znam da li to drugima smeta ali to je neka glupost, neka sitnica koja ti nikad nije pala na pamet ali tek kad je neko verbalizira onda shvacas da ima jos takvih ljudi koje muce iste stvari kao i tebe. I onda se osecas u jednom trenutku manje sam. To je ono zasto ja pisem pjesme – pisem da bi se lječući sebe dao osjecaj ljudima da su manje sami.

    ALI ONO CIME SE BAVITE OCIGLEDNO DONOSI PROFIT (“NA OVAJ ILI ONAJ NACIN”). MEDJUTIM DANAS JE SVE VISE PRISUTNO DA AKO SE NESTO U VELIKOM TIRAZU PRODA POSTAJE VREDNO. POZNATO JE DA JE PUNK ILI DA UZMEMO NESTO BLIZE RAP KRENUO KAO BORBA ZA OSLOBADJANJE, ZA IZLAZAK IZ GETA… DA BI SVE TO POSTALO NA KRAJU SHOW BIZ. JEDNO PROVOKATIVNO PITANJE – KOLIKO SE VI ZAPRAVO PRODAJETE?

    Mi se trudimo dobro prodati. Mi zivimo od toga. K’o sto svaki pekar pokusava napraviti sto bolju kiflu da bi ih sto vise prodao tako i ja pokusavam napraviti sto bolje pjesme i sto bolji cd koji ce se ljudima svidjeti da bi se sto bolje prodao. A prvenstveno. ono sto je jos bitnije u tome je da se to nama svidja, zasto – zato sto cemo mi te pjesme morati svirati jos godinama koje dolaze. Jako nam je drago kad je jako puno ljudi na koncertima, kad prodajemo puno albuma… i ne mislimo da to obezvredjuje ono cime se mi bavimo.

    PRISUTNA JE, BAREM NA SVETSKOJ SCENI, SMENA GENERACIJA (MADA BEZ STARCA NEMA UDARCA). DA LI VI SMATRATE DA STE NASLEDNICI NEKOG BENDA ILI PRAVCA? Npr. DOSTA ME JE ALBUM “KNJIGA ZALBE” PODSETIO NA, BEZ UVREDE, PRVI ALBUM ZABRANJENOG PUSENJA “DAS IST WALTER” KOGA SAM JA TADA DOZIVEO KAO SIMBOL TOG VREMENA. SA DANASNJEG ASPEKTA VAS ALBUM OSLIKAVA SADASNJICU. MADA SU ONI OSLIKAVALI SARAJEVO VI STE PO MENI USPELI DA OSLIKATE I BEOGRAD, NIS, ZAGREB, SPLIT…

    Pa meni je”DAS IST WALTER” prvi pravi PUNK album na ovim prostorima bez obzira sto su se oni furali na NEW PRIMITIVES. Meni je on po nekim svojim temeljnim nacelima cisti PUNK album i drago mi je zbog ovog. Meni je ovo veliki kompliment. Da li smo njihovi naslednici? Pa vjerojatno zato sto smo mi bili kompletno pod velikim utjecajem ZABRANJENOG PUSENJA, KUD IDIJOTA i RIBLJE CORBE i AZRE i svih tih bendova koje smo mi tada slusali i koji su nama bili uzori i mi smi zeljeli da pisemo iste takve pjesme koje ce se svirati u kaficima, koje ce se svirati na akusticnim gitarama, na feštama, na ovome – na onome,… U principu moze se kazati da smo mi naslednici – glupo je reci naslednik onda se matra da je onaj toga prije umro (obostrani smeh);

    HAJDE DA KAZEMO UTEMELJITELJI

    Da, utemeljitelji puta, ali eto mi definitivno nastavljamo jednu tradiciju nekog narativnog R’n’R -a. Kazem narativni ROCK – znaci R’n’R koji pjeva o necemu,… mrzim kad neko kaze konkretno realne textove, (mrzim tu rec realno), ali … eto, nesto sto ljudi mogu shvatiti - shvatljive textove.

    SPOMENULI STE I DZONIJA I OSTALE KOJI SU OSTAVILI TRAGA… KOLIKO SMATRATE DA MOZE NESTO NOVO DA SE PONUDI A DA PRETHODNO NIJE IZMISLJENO?


    Ja mislim da smo mi opet na neki nacin promijenili pristup. To ti je kao kad gledas neki crtez pa mozes iz million kuteva ga gledati tako da, ja mislim, mi nismo tolko slicni nijednom vise uzoru koje smo naveli. Uspjeli smo napraviti svoj kol’ko zvicni tol’ko I textualni poseban pristup. I mi smo ne naslednici koliko proizvod vjerojatno razlicitih utjecaja isto kao sto je covjek sam po sebi kao drustveno bice nekakva kombinacija znaci drustvenog uvjetovanog i genetski. Pa tako je i sa svakim bendom – ti rasteš i super je kada cujes neki bend iz npr. Misisipija i ti znas, tj. mozes da prepoznas da iako je R'n'R bend da je iz tog kraja. To je u principu dobro jer znam otkud bend dolazi. Ne bih htio zvucati bez bilo kakvih lokalnih utjecaja. Po nasem zvuku se vidi da smo mi ponikli iz onog prostora nekakvog Balkana, ex YU, Bosna, Srbija,... i to je meni super. To sjedinjavanje.


    A DA LI PRATITE RAD DRUGIH AUTORA KOJI OSLIKAVAJU REALNOST NA OVIM PROSTORIMA ?


    Sa ATHEIST RAP smo dobri prijatelji. Svidja mi se ono sto je napravio GORIBOR. U Hrvatskoj se to dosta vrtelo. Svidja mi se kako stvarnost oslikava EDO MAAJKA,... pa onda jedan Tuzlak ABDIC,... Mislim, ima tih novih npr. Saša iz TBF-a (ne znam koliko je to popularno u Srbiji) ali to je recimo bend sa savrsenim textovima, gdje je vise tog nekog HIP-HOP miljea, ali uzasno su snazni textovi. Znaci imas tih, ono, kantautora koji pjevaju o necemu.


    BLIZI SE KONCERT. KADA STE NA POZORNICI KOLIKI IDETE PO NEKOM ZACRTANOM REDOSLEDU ILI DA CITIRAM ZVONKA BOGDANA SVIRATE ONOLIKO KOLIKO PUBLIKA TRAZI. DA LI JE DOZVOLJENA IMPROVIZACIJA?


    Ako se snima za TV onda se moramo drzati rasporeda. Svi drugi koncerti su, (znaci takav ce biti i ovaj u Beogradu) ovakvi: prve 4 pjesme se znaju koje se sviraju jer medju njima nema pauze (to su u principu nase male tajne), a posle toga je sve stvar moje procjene. Ako vidim da je publika mozda htjela čut nesto drugo na osnovu toga znaci - kako publika diše ja prilagodjavam repertoar. Mijenjam ovisno o tome. Ponekad znamo svirati stvar koju decki nisu ocekivali, pa me malo gledaju popreko, (uz primjedbu – znas to nismo vjezbali jako dugo) ali to je sve super sto unosi neku dozu spontanosti i adrenalina u sam show. Hvala Bogu sada imamo dosta velik izbor pjesama pa mogu iznenadit publiku i bend sa necim sto mi padne na pamet.


    PRISUTAN JE COME BACK VELIKIH BENDOVA. IMALI SMO KONCERT GRUPE QUEEN SA PAUL RODGERS-om (ex FREE, BAD CO.) ILI SA OVIH PROSTORA LAČNI FRANZ, BULDOZER, ZASTO DA NE I BIJELO DUGME. DA LI MOZDA VIDITE SEBE KAKO KROZ 25 GODINA PRAVITE COME BACK?


    Meni come back-ovi ako iza njih ne stoje novi albumi nemaju smisla. Mi smo to sebi obecali da necemo to raditi, da u trenutku kada prestane inspiracija za pjesmu da cemo se prestat bavit’ tim poslom, da cemo radit’ nesto drugo. Vjerojatno su to i drugi bendovi prije nas, koje si ti nabrajao, rekli ali sviranje je jedna vrsta droge. Meni je nekako najdraze kada sam na bini da sviram nove stvari jer mi to nekako pokazuje kol’ko smo mi trenutno potentni kao bend. I to mi je jako bitno. Ne bih htio biti kao bendovi koji se furaju na nesto sto je proslo.


    ALI IMAMO PRIMER ČONTE I PEKINSKE PATKE DA SU SVIRALI IAKO SU TO OPOVRGALI GODINAMA UNAZAD DA CE IKADA DESITI. NOVAC ILI STA JE VEC RAZLOG. THE STOOGES PONOVO SVIRAJU… I TO JAKO USPESNO.


    Mozda ja sada razmisljam ovako a sa 57 cu razmisljati drugacije. Ako je to meni trenutno gust zasto bih ja to radio. Kontam ako mi trebaju novci zasto ja to sad ne bih radio. Ali trenutno sam aktivni muzicar i imamo mjesecno 15 koncerta i sad ne razmisljam o tome sta ce biti jednog dana…


    MOJ PRIJATELJ JE SLUCAJNO PRIMETIO GLEDAJUCI GRUPU LET 3 NA KONCERTIMA “KAKO” kaze “OCIGLEDNO BITI CLAN LET-A 3 TREBA COVEK DA IMA DUG POLNI ORGAN”. (obostrani smeh) JA KADA SAM GLEDAO VLATKO (Stefanovski) TRIO I NJEGOVE MUZICARE OCIGLEDNO SVI SU BEZ KOSE ALI SU SJEDINJENI NA SVOJ NACIN. KAKO TREBA DA IZGLEDA CLAN “HLADNOG PIVA”?


    Mora zadovoljit puno estetskih normi. Mora biti dugokos, ne sme imat preteranu kilazu, mora moci stat u trošni kombi - znaci ne smije biti ni previsok ni prenizak. Ak’ je previsok onda nece stat jer imamo mali kombi, ak’ je prenizak onda ce padat sa sjedala. Mora biti mobilan, mora biti flexibilan, mora imat’ flexibilan pristup random vremenu, biti bez obaveza i mora imati smisao za zajebanciju.


    MORA LI DA VOLI HLADNO PIVO?


    To ne mora.


    JA SAM MISLIO NA TECNOST? (obostrani smeh)


    Imamo mi clanove koji ne piju bas nesto puno.


    A KAKO PO VAMA IZGLEDA FAN GRUPE “HLADNO PIVO”?


    Dosli smo u situaciju, da si me to pitao prije 10-ak godina mogao bih ti ga tocno nacrtat kako izgleda pocev od odijevanja do frizure, do stavova. Medjutim, sad smo izasli iz tih nekih okvira i sada sam na neki nasim zadnjim koncertima vidio ljude od 45 godina sa djecom, vidio sam klince, vidio sam bankare, pankere, darkere, hevi metalce,… mislim da smo presli rok i postali preraznoliki. Ali mislim da su to vise ljudi otvorena duha, ja zelim vjerovati u to. Ja se nadam da medju njima nema puno ksenofoba, agresivaca itd. Ja zelim vjerovati da su to vecinom ljudi otvorena srca koji dolaze na koncerte da se dobro zabavljaju i uzivaju u pjesmama.


    POZELEVSI DOBAR KONCERT OTISNULI SMO SE SVAKO NA SVOJU STRANU NA 25 BEOGRADSKIH STEPENI ISPIVSI PRETHODNO, (a sta bi drugo) SVAKO SVOJ SOK. RAZGOVOR ZA WWW.BALKANROCK.COM SA MILE KEKIN-om VODIO (I FOTOGRAFISO) IVICA STANKOVIC.